Master akademske studije fizička aktivnost, zdravlje i terapija vežbanjem

Master akademske studije se organizuju iz graničnih oblasti medicine i osposobljavaju studente koji inicijalno imaju različite akademske profile da efikasno komuniciraju i rade u interdisciplinarnom i multidisciplinarnom okruženju.

Master akademske studije fizička aktivnost, zdravlje i terapija vežbanjem čine obavezni i izborni predmeti sa ukupno 60 ESPB. Skup obaveznih predmeta je isti za sve polaznike, a sastoji se od 7 predmeta sa ukupno 25 bodova ESPB. Posle odslušanih obaveznih predmeta studenti se opredeljuju za 3 izborna predmeta (ukupno 15 bodova) od ponuđenih 22 predmeta. Napisani završni rad nosi 20 ESPB, što zajedno čini 60 ESPB. Način završetka master akademskih studija fizička aktivnost, zdravlje i terapija vežbanjem je javna odbrana rada.

Studijski program pruža neophodna znanja i veštine za analizu i unapređenje uloge fizičke aktivnosti i vežbanja u očuvanju i unapređenju kvaliteta života povezanog sa redovnim vežbanjem, prevencijom i terapijom bolesti. Na osnovu dokaza iz istraživanja i dobre pakse, razvijaju se veštine individualnog planiranja, doziranja i kontrole programa vežbanja i njegovo sprovođenje kroz formiranje i funkcionisanje multidisciplinarnih timova,

Metode izvođenja nastave uključuju interaktivna prezentacije u kojima se predavanja odvijaju uz postavljanje pitanja, aktivno učestvovanje studenata, vizuelna sredstva i štampane materijale. Studenti se uključuju u edukativni proces i kroz diskusije u malim grupama u kojima aktivno razmenjuju ideje, razmišljanja, postavljaju pitanja i dobijaju odgovore uz prisustvo nastavnika koji potpomaže diskusiju. Studije slučaja služe za prikaz realnih scenarija iz oblasti individualnog doziranja vežbanja u zdravstene namene i fokusiraju se na specifične teme i probleme; studenti čitaju ovakve studije slučaja i potom referišu nakon individualnog rada ili rada u malim grupama. “Brainstorming” (“vrtlog ideja”) u kojem studenti navode svoje ideje, razmišljanja, shvatanja i definicije pojedinih pojmova, povremeno se koristi sa ciljem da se stimuliše njihova kreativnost i aktivno uključivanje u proces nastave. Veoma često se koristi i tehnika nominalne grupe radi postizanja grupnog konsenzusa u rešavanju zadatih problema u procesu izvođenja nastave. Ispitivanje putem eseja – seminarskog rada koji se predaje u pismenoj formi i potom usmeno prezentuje, važan su deo nastave, a cilj je da se provere sposobnosti studenta da organizuje i izrazi vlastite ideje o uočenim naučnim i praktičnim problemima. Završni ispiti u okviru pojedinih predmeta kojim se procenjuje stečeno znanje, uključuje pored pisanja i odbrane eseja i testove sa pitanjima koja imaju po 5 ponuđenih odgovora od kojih je samo jedan tačan, a koji su povezani sa nastavnim sadržajima.

Struktura studijskog programaUslovi upisaCiljevi studjskog programaKompetencije diplomiranih studenata KurikulumKvalitet, savremenost i međunarodna usaglašenost studijskog programaPrva generacijaDruga generacijaTreća GenracijaDokumeta za preuzimanje

Struktura Master studija sadrži listu obaveznih i izbornih predmeta čija se nastava odvija u dva semestra studija. U prvom semestru, student ostvaruje 30 ESPB bodova, pohađajući sedam obaveznih predmeta i jedan izborni predmet.

Obavezni predmeti u prvom semestru su:

  1. Metodologija naučnog i kliničkog istraživanja u sportskim nauka sa osnovnim principima (5 ESPB),
  2. Biostatistika u oblasti prevencije i terapije vežbanjem (5 ESPB),
  3. Javno – zdravstveni aspekti fizičke aktivnosti i vežbanja (2.5 ESPB),
  4. Psihološki aspekti vežbanja (2.5 ESPB),
  5. Fiziologija vežbanja sa osnovama ishrane (2.5 ESPB),
  6. Motorna kontrola i motorno učenje sa osnovama biomehanike (2,5 ESPB),
  7. Procena stepena fizičke aktivnosti i individualno doziran program vežbanja (5 ESPB).

U prvom semestru, studenti moraju izabrati jedan od četri ponuđena izborna predmeta:

  1. Hronične nezarazne bolesti, prevencija i terapija vežbanjem (5 ESPB),
  2. Uticaj fizičke aktivnosti na rast i razvoj dece (5 ESPB),
  3. Primenjena psihologija u redovnom vežbanju (5 ESPB),
  4. Fizička aktivnost i vežbanje funkcionalno onesposobljenih osoba (5 ESPB).

U drugom semestru, studenti moraju izabrati dva od 18 ponuđena izborna predmeta:

  1. Individualno dozirana, programirana i kontrolisana fizička aktivnost kod dece i omladine (5 ESPB),
  2. Individualno dozirana, programirana i kontrolisana fozička aktivnost kod žena (5 ESPB),
  3. Individualno dozirana, programirana i kontrolisana fozička aktivnost kod starih osoba (5 ESPB),
  4. Individualno dozirana, programirana i kontrolisana fozička aktivnost kod gojaznih (5 ESPB),
  5. Individualno dozirana, programirana i kontrolisana fozička aktivnost kod obolelih od dijabetasa (5 ESPB),
  6. Individualno dozirana, programirana i kontrolisana fozička aktivnost kod obolelih od kardiovaskularnih bolesti (5 ESPB),
  7. Individualno dozirana, programirana i kontrolisana fozička aktivnost kod obolelih od respiratornih bolesti (5 ESPB),
  8. Individualno dozirana, programirana i kontrolisana fozička aktivnost kod obolelih od depresije i drugi psihijatrijskih bolesti (5 ESPB),
  9. Individualno dozirana, programirana i kontrolisana fizička aktivnost kod obolelih od malignih bolesti (5 ESPB),
  10. Individualno dozirana, programirana i kontrolisana fozička aktivnost kod osoba sa funkcionalnom onesposobljenošću (5 ESPB),
  11. Individualno dozirana, programirana i kontrolisana fozička aktivnost kod osoba sa kognitivnim oštećenjima (5 ESPB),
  12. Nove tehnike u modulaciji motornih sposobnosti i motronog učenja (5 ESPB),
  13. Procena funkcionalne sposobnosti kod osoba sa funkcionalnom onesposobljenošću (5 ESPB),
  14. Fizička aktivnost i vežbanje u izmenjenim uslovima spoljašnje sredine (5 ESPB),
  15. Specifičnosti ishrane i suplementakod sportista (5 ESPB),
  16. Specifičnosti treninga vrhunskioh sportista (5 ESPB),
  17. Modaliteti psihološke pripreme u vrhunskom sportu (5 ESPB),
  18. Reparativna i regenerativna medicina (5 ESPB).

Nakon odslušanih i položenih obaveznih i izbornnih predmeta, student pristupa prijavi završenog Master rada. Prijava teme završnog rada se predaje Veću za specijalističku nastavu.

Nakon prijavljene teme, student stiče pravo da Veću za specijalističku nastavu preda na ocenu završni Master rad. Završni Master rad se javno brani pred Komisijom od tri člana koju imenuje Veće za specijalističku nastavu. Nakon odbranjenog rada, student stiče zvanje Master sportske i terapijske fizičke aktivnosti.

Pravo upisa na Master studije pod nazivom Fizička aktivnost, zdravlje i terapija vežbanjem imaju studenti sa završenim:

  1. integrisanim akademskim studijskim programom iz medicinskih nauka u trajanju od 6 godina (360 ESPB); ili
  2. akademskim studijama Filozofskog fakulteta-odsek psihologija, Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje i Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, koja su na prethodnim nivoima studija ostvarila najmanje 240 ESPB
Osnovni cilj studijskog programa je priprema kompetentnih profesionalaca u oblasti primene vežbanja u očuvanju i unapređenju zdravlja, kao i u terapijske svrhe. Očekuje se da diplomirani studenti poseduju znanja i veštine potrebne za dizajniranje različitih programa vežbanja zdravstvene namene, kao i za analizu, praćenje, evaluaciju i korigovanje ovog programa vežbi zavisno od postignutih rezultata.

U oblasti istraživanja stiču se znanja i veštine neophodne za procenu epidemiološkog značaja vežbanja, uticaja fizičke aktivnosti i vežbanja na morfološke, funkcionalne i psihološke karakteristike ljudi, povezanosti modaliteta vežbanja i zdravstvenih efekata, dejstva individualno dozirane, programirane i kontrolisane fizičke aktivnosti na očuvanje i unapređenje zdravnja, na pravilan rast i razvoj dece, na poboljšanje funkcionalnog kapaciteta (u trenažne svrhe), specifičnosti programa vežbanja u odnosu na pol (žene), uzrast (deca, stari), različita fiziološka stanja (trudnoća, laktacija), specifičnosti programa vežbanja u posebnim populacijama (osobe sa invaliditetom, motornom i kognitivnom onesposobljenošću) i kod obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti (gojaznost, šećerna bolest, kardiovaskularna, respiratorna oboljenja, anksioznost i depresija, itd).

Studenti se osposobljavaju da prihvate opšte kompetencije u okviru osnovnih domena znanja u oblasti doziranja fizičke aktivnosti i njene primene u prevenciji i terapiji, kao i kod posebnih grupa. Savladavanjem studijskog programa steći će praktično iskustvo u opisivanju, analiziranju i praksi, u kritičkoj proceni literature, tumačenju i kompariranju studija koje se bave uticajem vežbanja na zdravlje. Predmetno-specifične kompetencije uključuju znanja i veštine koje se odnose na dizajniranje idividualnog, programiranog i kontrolisanog vežbanja za očuvanje i unapređenje zdravnja, pravilan rast i razvoj dece, poboljšanje funkcionalnog kapaciteta (u trenažne svrhe), program vežbanja specifičan za pol (žene), uzrast (deca, stari), za različita fiziološka stanja (trudnoća, laktacija), posebne populacije (osobe sa invaliditetom, motornom i kognitivnom onesposobljenošću), obolele od hroničnih nezaraznih bolesti (gojaznost, šećerna bolest, kardiovaskularna, respiratorna oboljenja, anksioznost i depresija, itd). Učestvuju u planiranju i dizajniranju programa telesnog vežbanja kod posebnih populacija nakon sprovedene rehabilitacije. Značajan segment predmetno-specifičnih kompetencija se odnosi i na kompetencije u primeni metoda za promene u zdravstvenom ponašanju i prihvatanje poželjnih stavova u vezi sa zdravljem, prevashodno vežbanjem.

Studenti će biti osposobljeni da istražuju, analiziraju i predlažu specifične programe vežbanja za različite korisnike, da ih koriguju u skladu sa postignutim rezultatima, kao i da primenjuju različite metode i oblike vežbanja i različitu periodizaciju treninga. Po savladavanju studijskog programa i sadržaja učenja polaznici će biti kompetentni da primene vežbanje u zdravstvenim programima različite namene, razvijaju, implementiraju i evaluiraju intervencije u promociji vežbanja i zdravlja zasnovane na dokazima, kao i da stvaraju široka partnerstva svih aktera (lekari, kineziolozi, defektolozi, psiholozi) u implementaciji vežbanja kao nosioca zdravog životnog stila.

Kurikulum studijskog progama Master iz fizičke aktivnosti, zdravlja i terapije vežbanjem ima 7 obaveznih predmeta i 3 izborna od ponuđenih 22 predmeta, na taj način da se u prvom semestru bira jedan od ponuđena 4, a u drugom semestru jedan od 18, zavisno od osnovnog obrazovanja studenata. Struktura obaveznih predmeta obuhvata definisanje osnovnih pojmova koji se odnose na fizičku aktivnost i vežbanje, značaj vežbanja u očuvanju i unapređenju ličnog zdravlja, ali i javnog zdravlja odnosno zdravlja populacije u celini. Posebno se obrađuju morfološke, funkcionalne i psihološke promene do kojih dovodi redovna fizička aktivnost, kao i istraživačka metodologija kojom se ove promene mogu utvrditi, izmeriti i proceniti njihova međuzavisnost. Studenti se osposobljavaju da prihvate osnovne domene znanja u oblasti biostatistike i usvoje statističku terminologiju i standardne tehnike za prikupljanje, grupisanje, opisivanje, analizovanje i interpretaciju podataka, s jedne, i korišćenje izabranog statističkog softvera, s druge strane. Studenti u okviru epidemiologije u prihvataju koncept uzročnosti, mere učestalosti poremećaja zdravlja, rizike, izvore pristrasnosti, kao i tipove studija.

U izbornim predmetima studenti stiču teoretska znanja o fundamentalnim i kliničkim istraživanjima koja se bave mogućnostima primene vežbanja u terapijske svrhe, kao i kod osoba koje imaju funkcionalne i motorne poremećaje. Posebno se obrađuju teoretski principi i stiču praktična znanja o sastavljanju programa individualno dozirane, programirane i kontrolisane fizičke aktivnosti u terapiji, prevashodno, hroničnih nezaraznih bolesti (gojaznost, šećerna bolest, kardiovaskularne, respiratorne bolesti) i kod osoba sa motornom i kognitivnom onesposobljenošću. Deo nastave posvećen je i dizajniranju programa vežbanja u različitim životnim dobima (deca, stari), kod različitih polova (žene) i u različitim fiziološkim stanjima (trudnoća, laktacija). U oblasti korišćenja programa vežbanja za poboljšanje sportskih rezultata, značajno mesto zauzimaju metode treninga vrhunskih sportista, specifičnosti treninga u izmenjenim uslovima spoljašnje sredine, specifičnosti ishrane i suplementacije sportista kao i psihološka podrška za postizanje vrhunskih rezultata.

 

Studijski program je u potpunosti u skladu sa savremenim tokovima u oblasti medicine i disciplina koje su u tesnoj vezi sa javnim zdravljem, zdravstvenom zaštitom i zdravstvenim sistemom. Oslanja se na programe akreditovane u mnogim evropskim zemljama pre svih na Evropski master o zdravlju i fizičkoj aktivnosti (EMHPA – European Master in Health and Physical Activity) koji se zajednički izvodi (full joint master program) na Univerzitetima u Rimu Italija, Kelnu Nemačka, Beču Austrija i Odensi Danska (University of Rome “Foro Italico”, The German Sport University, Cologne; The University of Southern Denmark, Odense; The Norwegian University of Sport Sciences, Oslo; The University of Vienna with contributions from the Universities of Athens, Bristol, Groningen, Liverpool, Malta, Poitiers) (pregled je dostupan na veb adresi: www.europeanmasterhpa.it). Ovaj master je nastao posle nekoliko zajedničkih programa koji su se izvodili na Evropskim univerzitetima (European Master in Adopted Physical Activity Leuven; European Master in Biology of Physical Activity Athens; European Master in Health and Fitness Bristol; European Master in Physical Activity for the Elderly Rome) kao i programa sa zajedničkim modulima (European Master in Preventive and Adapted Physical Activity i European Master Physical Activity in Children Rome, Cologne, Odense, Vienna). Konkretno, Master iz fizičke aktivnosti, zdravlja i terapije vežbanjem (Master in Physical Activity, Health and Exercise Therapy) razvija se u okviru TEMPUS projekta SPEED, čiji evropski partneri su Univerziteti u Rimu Italija, Beču Austrija, Atini Grčka i Odensi Danska.